sa_ove_strane

KAZNA LJUBAVI

Bilo je podne.Voz je pristigao na peron, a ona je već kasnila.Žurno je pokupila stvari iz kupea i izletela napolje u gužvu i zaparu. Bio je vreo letnji dan, a sama pomisao da je kući, na selu, imala i vetrić i hlad, izazvala je da se ponovo zapita zašto joj je sve ovo trebalo. Samo jedan glupi oglas na internetu je zaokupio njenu pažnju i pomisao da može da bude korisna. Volela je nepoznato, avanturu i zabavu... ali je sve to imala i kod kuće. Zašto je sam natpis "ZA ONE KOJI VOLE AVANTURU" probudio u njoj nešto nepoznato? Zašto joj se kada je pogledala taj oglas u stomaku mešao osećaj straha i želje za avanturom? Pa ipak, odučila se da se otisne u nepoznato i da prekine dane dosade na selu. Nije joj to bio prvi put. Imala je ona takvih ispada i ranije. Roditelji je baš i nisu podržavali u tako glupim odlukama, ponekad i previše ishitrenim, ali svakako da joj nisu branili. Koračala je polako, sa ogromnim rancem na leđima i jedva da je udisala vazduh koji je bio lepljiv i topao. Provlačila se ulicama grada koji jedva da je poznavala. Stigla je. Vrata, na staroj kući građenoj sigurno u XIX veku, bila su od debelog, hrastovog drveta. Zvono pored njih nije ni postojalo. Uhvatila se za mesinganu ručku i ona zaškripaše.

Zima. Kao da je kroz ta vrata prešla u drugo godišnje doba. Kapljice znoja na njenom telu su se ledile. Iza sebe je ostavljala drugi svet,a ispred nje se na samo metar ukazala nova svetlost dana. Samo jednim korakom napred mogla je da vidi prelep vrt. Zelena trava, a okolo, uz samu ivicu kuće nalazila se leja posađenih ruža. Negovane su - pomisli, mora da ih ženska ruka sa puno ljubavi uzgaja. Bilo ih je u svim bojama, plave, bele, žute, crvene i roze. Ispunjavale su dvorište svojim opojnim mirisom. Na tren, kao da se našla u svom selu, u svojoj kući. Brzo se vratila u stvarnost. Sat na njenoj ruci upozoravao je da kasni sigurno petnaest minuta. Čudno je to kako niko nije izašao da je dočeka. Nije prihvatala misao da je porešila ili da su pak već svi otišli. Kao i dvorišna i vrata od kuće su bila otključana. Slobodno je svako mogao da uđe u kuću i da odnese šta god je hteo. Miris starine zaplahnuo je kada je otvorila vrata. Prolazila je dugim, uzanim hodnicima na čijim zidovima su visile slike poznatih autora. Nije se baš mnogo razumela u umetnost, ali je dok je studirala poznavala ljude koji su dobro poznavali skoro svako delo i njihovog kreatora. Ispred nje se stvori čovek zrelih godina. Po njenoj slobodnoj proeni, mogao je da ima blizu šezdeset.

-Ja se izvinjavam...Nisam sigurna da sam na pravom mestu.

-Budite sigurni da jeste. Vi se sigurno javljate povodom oglasa,ne? Očekivao sam Vas.Zovem se Petar.

-Drago mi je. Anja. Anja Ninkov.

Anja je zurila u tog čikicu, nesiugrna šta on to tako avanturistički ima da ponudi. Znala je da na internetu ima zloupotrebe i da je veoma lako da je i ona upala u zamku nekog paćenika od šezdeset godina. Odbijala je tu pomisao, pa nije ona prvi ut to uradila. Zaista nikada do sada nije bila nasamarena,ali svaki put kada bi se odlučila za takav eksperiment, tražila je društvo i nekako su uvek ti prvi susreti bili na nekom javnom mestu. Za sada joj je sve nekako bilo čudno, ali je bila rešena da ostane.

-Anja, lepo ime. Da li ste za čaj? Ili kafu?

-Može čaj - rekla je.

-Sedite Anja. Sigurno ste zabrinuti zašto je sve ovo tako tajanstveno?! -Petar  je zastao očekujući njen potvrdan odgovor, ali umesto toga samo je klimnula glavom. - Vidite, ja ne volim mnogo da pričam o svojim eksperimentima i ne volim da ih delim sa velikim brojem ljudi. Danas sam imao već oko stotinjak kandidata. Ono što mogu da Vam kažem jeste samo da ću odabrati desetak osoba koje će dalje poći samnom.Ja bih sa Vama trebao da obavim jedan kratak razgovor, intervju, kako bih saznao nešto više o Vama. Nadam se da ćete mi dati pristanak.

-Naravno. Ja se iskreno nadam da pitanja neće biti previše intimna. -odgovorila je smešeći se.

-Ne previše,mada u jedan deo Vašeg ličnog života moram imati uvid. Recite mi imate li porodicu i ko nju čini?

-Živim sa roditeljima na selu. Imam mlađeg brata.

-Da li ste u vezi, zaručeni ili udati?

-Ne.- glasno je rekla - Nisam udata, nisam ni zaručena,a  nemam ni dečka.

- Izvinite ako sam direktan...Znate, meni nije u cilju da Vas razdvajam od porodice.

-Gospodine Petre, ja sam ovde došla isključivo svojevoljno. Nije mi trebao pristanak roditelja, jer sam punoletna. Ovde sam samo iz jednog razloga, volim avanture. Volim da se upuštam u nepoznato i to me ispunjava. Nadam se da ste zadovoljni odgovorom. - Sada je već po malo bila iznervirana što nije uspela da sazna ništa osim da nije jedina koja će u tome učestvovati i to ako bude izabrana među njih deset. Pitala se kada će doći to tog saznanja, više inresujući se za sam ulazak u "finale" nego za nagradu tj. da zna šta je taj misteriozan eksperiment. Eksperiment! Nije joj ni malo bila zabavna ta reč. U svemu tome ona bi onda trebala da bude zamorče,a nije se videla u nekom od filmova o ludim naučnicima. Ipak, trebala je prvo da se izbori među onih deset koji će imati priliku da to saznaju.

Petar je samo pogledao,a  potom je ustao da joj donese čaj.Bila mu je zanimljiva već na prvi pogled. Znao je da će u nju imati najviše poverenja. Na kraju krajeva, tako je podsećala na Katarinu, njegovu pokojnu suprugu. Sa setom se sećao njihovih zajedničkih radova, njene plave duge kose koja mu je skoro uvek skretala misli.Smirenog glasa koji mu je toliko puta pomogao da nastavi dalje i toplog osmeha koji ga je držao u životu. Znao je da je Anjin povišen ton ukazivao na odbranu od nepoverenja, znao je jer je upravo na taj način i zavoleo Katarinu.Znao je i da će je sigurno izabrati, mada je ipak odlučio da joj to saopšti sutra, kao i svim ostalim kandidatima.

- Anja izvolite. Ja Vas ne bi puno zapitkivao, vidim da baš ne volite da mnogo pričate i odgovarate na pitanja.

-Možda. Možda je razlog i to što Vas ne poznajem.

-Možda. Ipak, ne bih da budem navalentan. Nadam se da ćete se lepo provesti u našem gradu večeras. Sutra je dan odluke, tako da se odmorite ili ako želite razgledajte grad. Što se smeštaja tiče, imate uplaćenu sobu u centru grada. Javite se samo u hotel "DAK" i predstavite se.Želim Vam ugodan boravak!

objavio/la feniX u 20. travanj 2009 17:10:44